Bol u kičmi više nije problem koji se vezuje samo za starije osobe. Sve češće se javlja i kod mlađih ljudi koji mnogo sede, rade za računarom, koriste telefon satima, voze, treniraju bez pravilne tehnike ili imaju nedovoljno razvijenu muskulaturu trupa. Tegobe mogu biti blage i povremene, ali kada se ponavljaju, počinju da utiču na posao, san, fizičku aktivnost i svakodnevno funkcionisanje.

Kod mlađih osoba uzrok bola često nije jedna velika promena, već kombinacija više navika koje se ponavljaju iz dana u dan. Dugotrajno sedenje, loše držanje, manjak kretanja, nagli treninzi, stres i nedovoljan odmor mogu doprineti preopterećenju mišića i struktura kičme. Zato je važno reagovati na vreme, dok se problem još može držati pod kontrolom promenom svakodnevnih navika.

Zašto se bol javlja i kod mladih ljudi?

Jedan od najčešćih razloga jeste dugo sedenje u nepravilnom položaju. Kada su ramena spuštena, glava gurnuta napred, a donji deo leđa bez dobrog oslonca, mišići vremenom počinju da se zamaraju. Ako se takav položaj ponavlja iz dana u dan, bol može postati sve češći i intenzivniji.

Kada se tegobe ponavljaju, mnogi počinju da traže odgovor na pitanje kako ukloniti bol u donjem delu leđa. U praksi, najbolji rezultat najčešće ne dolazi od jednog brzog rešenja, već od kombinacije pravilnijeg sedenja, češćeg kretanja, odgovarajućih vežbi i boljeg odnosa između aktivnosti i odmora.

Kod mlađih osoba posebno je važno obratiti pažnju na simptome koji se ne svode samo na lokalni bol. Ako se neprijatnost širi prema nozi, javlja se utrnulost, slabost ili trnjenje, potrebno je potražiti stručnu procenu kako bi se utvrdio pravi uzrok problema.

Dugo sedenje je jedan od najvećih problema

Rad od kuće, kancelarijski poslovi, fakultet i slobodno vreme pred ekranom doveli su do toga da mnogi mlađi ljudi provode veliki deo dana sedeći.

Problem nije samo u sedenju, već u tome što telo dugo ostaje u potpuno istom položaju. Čak ni dobra stolica ne može u potpunosti da spreči ukočenost ako se ne ustaje satima.

Korisno je napraviti kratku pauzu na svakih 30 do 60 minuta. Nekoliko minuta hodanja, promena položaja i ispravljanje tela mogu pomoći da se mišići rasterete.

Ekran računara treba postaviti približno u visinu pogleda, a stopala osloniti na pod. Ako donji deo leđa nema dobar oslonac, manji jastuk ili lumbalni dodatak može pomoći da sedenje bude prijatnije.

Telefon dodatno opterećuje vrat i gornji deo leđa

Jedna od tipičnih savremenih navika jeste višesatno gledanje u telefon sa spuštenom glavom.

Takav položaj može povećati napetost u vratu, ramenima i između lopatica. Kod nekih ljudi se vremenom pojavljuju ukočenost, glavobolja i osećaj težine u gornjem delu leđa.

Telefon je bolje povremeno podići bliže nivou očiju i izbegavati dugo držanje glave u istom položaju.

Posebno nepovoljno može biti korišćenje telefona na kauču ili u krevetu, kada telo nema stabilan oslonac, a vrat ostaje savijen duže vreme.

Male promene u položaju mogu napraviti veliku razliku ako se primenjuju svakodnevno.

Trening može pomoći, ali i pogoršati stanje

Fizička aktivnost je važna za zdravlje kičme, ali nepravilno vežbanje može imati suprotan efekat.

Mladi često naglo povećavaju težine u teretani, pokušavaju zahtevne vežbe bez dobre tehnike ili zanemaruju zagrevanje i oporavak. Problem može nastati i kada se nekoliko dana trenira veoma intenzivno, a zatim ostatak nedelje provede gotovo bez kretanja.

Mišićima trupa potrebna je postepena i kontrolisana aktivacija. Vežbe koje jačaju stomak, leđa, karlicu i zadnjicu mogu doprineti boljoj stabilnosti tela i rasterećenju kičme.

Važno je da se ne trenira kroz oštar bol. Ako određena vežba izaziva neprijatnost koja se širi niz nogu ili ruku, utrnulost ili slabost, potrebno je prekinuti i potražiti savet stručnjaka.

Slabi mišići trupa povećavaju opterećenje

Kičma se ne oslanja samo na svoje koštane i zglobne strukture. Mišići trupa imaju veoma važnu ulogu u stabilizaciji tela tokom hodanja, sedenja, podizanja tereta i treninga.

Ako su mišići stomaka, leđa i karlice slabi, telo teže održava stabilan položaj, pa određeni delovi kičme mogu preuzeti veći deo opterećenja.

Vežbe stabilizacije i kontrolisanog jačanja zato mogu biti koristan deo prevencije i oporavka.

Nije potrebno svakodnevno raditi naporne treninge. Nekoliko dobro odabranih i pravilno izvedenih vežbi nekoliko puta nedeljno može imati više koristi od povremenog intenzivnog vežbanja bez dobre tehnike.

Stres može pojačati napetost u leđima

Bol u kičmi nije uvek povezan samo sa fizičkim opterećenjem. Stres i psihička napetost mogu doprineti zatezanju mišića vrata, ramena i leđa.

Kada je osoba pod pritiskom, često nesvesno podiže ramena, steže mišiće i provodi više vremena u nepravilnom položaju. Ako takvo stanje traje danima ili nedeljama, može se javiti hronična napetost.

Loš san dodatno pogoršava problem. Umorno telo teže podnosi svakodnevna opterećenja, a mišići se brže zamaraju.

Redovno kretanje, kraće šetnje, kvalitetan san i pauze tokom radnog dana mogu pomoći da se smanji ukupna napetost i poboljša osećaj pokretljivosti.

Pogrešno podizanje tereta može izazvati nagli bol

Selidba, nošenje kutija, teških kesa ili vežbanje u teretani često su situacije u kojima se bol prvi put naglo pojavi.

Najveće opterećenje nastaje kada se težak predmet podiže iz duboko savijenog položaja uz istovremeno uvrtanje tela.

Predmet je bolje približiti telu, saviti kolena i podići ga kontrolisano. Nagli trzaji i pokušaj podizanja prevelike težine mogu dodatno opteretiti donji deo leđa.

Kod treninga je posebno važno prvo savladati tehniku, pa tek onda povećavati težinu.

San i položaj tela tokom noći takođe su važni

Ako se bol najviše oseća ujutru, uzrok može biti povezan i sa položajem tokom spavanja, dušekom ili jastukom.

Kod spavanja na boku nekim ljudima odgovara jastuk između kolena, dok kod spavanja na leđima može prijati manji oslonac ispod kolena.

Jastuk za glavu treba da omogući da vrat ostane u što prirodnijem položaju.

Ne postoji jedan dušek koji odgovara svima, ali veoma mekan ili dotrajao dušek može nekim osobama povećati jutarnju ukočenost.

Dovoljno sna takođe je važno jer se tokom odmora mišići oporavljaju od svakodnevnog napora.

Najbolje rezultate daje balans između aktivnosti i odmora

Kod mlađih osoba jedna od čestih grešaka je prelazak iz potpune neaktivnosti u veoma intenzivne treninge. Telo bolje reaguje kada postoji dobar balans između sedenja, hodanja, vežbanja i odmora.

Ako posao podrazumeva mnogo sedenja, ostatak dana ne mora nužno da uključuje iscrpljujući trening. Nekada su šetnja, lagane vežbe i redovno istezanje mnogo bolji izbor.

Sa druge strane, potpuno mirovanje zbog povremenog bola takođe nije uvek rešenje. Dugotrajna neaktivnost može dodatno oslabiti mišiće i povećati ukočenost.

Najvažnije je postepeno povećavati aktivnost i pratiti kako telo reaguje. Cilj nije maksimalno opterećenje, već održavanje snage, pokretljivosti i dobre funkcije.

Kada bol u kičmi kod mladih zahteva pregled?

Povremena napetost nakon dugog sedenja ili fizičkog napora često se smanjuje nakon odmora, hodanja i promene položaja. Ipak, postoje situacije u kojima pregled ne treba odlagati.

Ako bol traje nedeljama, često se vraća, postaje sve jači ili značajno ograničava svakodnevne aktivnosti, korisno je potražiti stručnu procenu.

Posebnu pažnju zahtevaju bol koji se širi niz ruku ili nogu, utrnulost, slabost, poremećaj osećaja ili simptomi koji se pogoršavaju uprkos promeni navika.

Bol u kičmi kod mlađih osoba najčešće ne treba posmatrati kao nešto što će se jednostavno rešiti samo od sebe ako se stalno ponavlja. Što se ranije uoče navike koje doprinose problemu, lakše je napraviti promene.

Pravilnije sedenje, više svakodnevnog kretanja, odgovarajuće vežbe, dobra tehnika treninga, kvalitetan san i manje vremena u jednom položaju mogu pomoći da se kičma rastereti i da bol postane ređi.

Briga o kičmi u mlađim godinama nije samo način da se trenutno smanje tegobe. To je ulaganje u pokretljivost i kvalitet života u godinama koje dolaze.

Izvor slike

AI